Linija i pravac
Linija i njen pravac u kompoziciji imaju snažan uticaj na celokupan utisak o fotografiji.
Postoje najmanje dva razloga za to. Prvo, linija predstavlja putanju koja pokreće i premešta pogled na slici. Praktično, ona vodi oko posmatrača po formatu i diktira njegovu pažnju. Sa druge strane, ona utiče na raspoloženje i emocionalni doživljaj. Ona ima tu moć da deli, ujedinjuje illi naglašava određene delove kompozicije. Postoji nekoliko tipova linija i svaka ima različit uticaj u fotografiji i stvara određenu atmosferu.
Vodeća linija
treba da ukaže na zanimljivi detalj. Ona vodi pogled sa jednog dela slike na drugi deo, premešta fokus sa prvog plana na pozadinu, sa manje važnog predmeta na centar interesovanja. Ne bi trebalo da linija “vodi” pogled na mesto u kadru koje nema subjekat ili van slike, već bi trebalo odmah da ukazuje na glavnu poruku/temu. Linije vodilje su najefektnije kada postoji direktna povezanost između subjekta i same linije, kao što je na primeru slike desno prikazana veza između posmatrača- nas i modela.
Dijagonalne linije
često se smatraju najmoćnijim glavnim linijama, jer doprinose osećaju dubine slike. One donose slici akciju i snagu, posebno kada vode u različitim pravcima ili se seku jedna sa drugom. Kada su u kadru vertikalne i horizontalne linije, vođstvo preuzima uvek dijagonalna linija čak i kada je stavljena u zadnji plan. Njihova moć počiva u sposobnosti da prosto “ščepaju” fokus posmatrača i da pogled šetaju napred i nazad po dijagonali.
Vertikalne linije
mogu se uspešno koristiti kada se fotografiše arhitektura i urbane sredine, drveće, ograde, ljudi koji stoje i planine. One prenose osećaj moći, veličine i visine i pobuđuju psećaj stabilnosti i spokoja čime se mogu porediti sa uticajem horizontalnih linija. Na neki način, njih opažamo kao rigidne jer one ograničavaju i doprinose osećaju dvodimenzionalnosti- što je suprotno dijagonalnim linijama.
Horizontalne linije
sugerišu na stabilnost i mir. Pejzaži, horizonti, okeani, pustinje, ljudi koji spavaju – sve to su dobri primeri fotografije sa horizontalnim linijama. One se koriste kada fotograf želi da evocira osećaj bezvremenosti, zamrznutost trenutka u vremenu – što je i suštinski kvalitet fotografije. Ove linije obezbežuju kontrast sa prvim planom, jer donose statičnu atmosferu.
Zaobljene linije
ili krive nose oko kroz kadar efikasno kao pravolinijske strele. Imaju savršenu lakoću i savršenu ravnotežu, one su elastične i graciozne i izražavaju mirna, spokojna i senzualna osećanja. Prosto iznenađuje koliko ovaj tip linije dominira nad svim ostalim tipovima linija. Ta dominacija nije napadna (kao recimo, dijagonala) već je efektivna i prijatna i isto doprinosi osećaju dubine slike.
Konvergentne linije
(seku se u jednoj tački) prenose dubinu, razmeru i razdaljinu. Suština fotografije je u dvodimenzionalnom prenosu trodimenzionalne realnosti. Konvergentne linije sugerišu distancu. Naša svest razume da su recimo, kao na slici, dimenzije zgrade jednake i na vrhu i na dnu zgrade, pa prema tome, zna da iako deluju kao da se sužava na vrhu, da je to zbog udaljenosti. Kada linije konvergiraju ka interesantnom subjektu, one praktično direktno ukazuju na njega, povezuju nas sa centrom interesovanja slike i postaju vodeće linije.
*Sve fotografije koje koristim kao primere su iz moje lične arhive i imam autorska prava za njih. Ove lekcije su nastale kada sam radila u Francuskoj školi u Beogradu. Pisala sam ovaj tekst verovatno pod uticajem drugih sajtova ili knjiga o fotografiji i reference mogu se naći ispod svakog predavanja.
Reference:
http://www.shotaddict.com/wordpress/2006/11/16/1773.html
http://photoinf.com/General/Robert_Berdan/Composition_and_the_Elements_of_Visual_Design.htm
http://fr.wikipedia.org/wiki/Composition_picturale
