Odnos veličina

Ravnoteža u kompoziciji implicira da je težina formi na fotografiji ravnomerno raspoređena. Veliki objekti se čine težim na slici nego manji objekti jer zauzimaju veću površinu u kadru iako u stvarnosti, uopšte ne mora da znači da su teži. Tamne površine isto tako deluju teže nego svetle. Ali to nije sve. Raspored elemenata takođe ima veliki značaj. Nesvesno mi pretpostavljamo da je centar slike “tačka pritiska” i čak iako nema ničeg u centru kompozicije, naše oči refleksno teže ka centru. Tako, na primer kao na ilustraciji ovde, teži objekti treba da budu postavljeni u relaciji sa lakšim u takvom odnosu prema centru slike, da sugerišu balans. Slični primer je klackanje u parku na klackalici – teži čovek/dete treba da se približi centru težišta, a lakši čovek treba da se udalji kako bi klackalica imala ravnomerno raspoređenu težinu.

U dvodimenzionalnoj kompoziciji, objekti predstavljaju pozitivni prostor, a pozadina je negativni prostor. Negativni prostor okružuje centar interesovanja slike odnosno pozitivni prostor. To nije samo prazan prostor, već je jednako važan kao i površina koju okupira objekat na slici jer obezbeđuje balans na slici i zauzima površinu za odmor očiju kao neutralna ili kontrasna pozadina koja privlači pažnju na poentu slike. Pozadina sa puno detalja deluje tako što umanjuje važnost centra interesovanja, dok ga čiste pozadine ističu. Efektno postavljanje odnosa pozitivnog i negativnog prostora je od suštinske važnosti za dobru kompoziciju. Negativni prostor daje potpuno različitu atmosferu slike od one koja istu temu prikazuje na drugačiji način. Odsustvo sadržaja ne znači odsustvo interesovanja. Nasuprot, negativni prostor daje interesovanje jer ima tu snagu da ističe objekat na slici na potpuno drugačiji način sa emocionalnom dimenzijom.

Držeći isto rastojanje od scene snimanja, ali sa promenom međusobne distance objekata koje snimamo, menja se odnos njihovih veličina u kadru, kad se na slici uporede međusobno.

Veličina objekata u slici varira sa promenom njihove međusobne distance. Uzmimo dva objekta – mačke na primer (u nedostatku inspiracije za crtanjem sam izabrala baš njih). U prvom slučaju su na distanci od 1 i 2 metra od aparata. Ona mačka koja je udaljena 2 metra od nas je dvaput manja na slici nego mačka udaljena metar od nas.

Kada bismo drugu mačku udaljili još metar od nas, dakle ona bi bila udaljena 3 metra, njena veličina bi u poređenju sa bližom mačkom na slici izgledala proporcionalno manje. Sa distancom u odnosu 1: 2 i 1:3, veličina mačke u kadru je u odnosu 2:1 i 3:1.

Ovaj odnos se zadržava i kada bismo mačku udaljili još za metar (mada bi tehnički, to bilo lakše uraditi sa dresiranim psom). Kada su one udaljene od aparata 1 i 4 metara, odnos njihovih veličina bi bio 4:1, tj, bliža mačka bi bila 4 puta veća od one koju smo udaljili.Ovaj odnos treba imati na umu prilikom snimanja.

Sa promenom rastojanja od scene snimanja, tj ako se približimo ili udaljimo od scene, a zadržavajući mesto objekata u sceni, menja se odnos veličina objekata u kadru, kad se na slici uporede međusobno.

Ovo pravilo je zanimljivo recimo, kada želimo da manipulišemo sa međusobnim veličinama objekata koji ne mogu da se pomeraju. Zbog promene perspektive, aparat kad je bliži objektima koje snimamo, da bismo celu kompoziciju prema planu, onda moramo da širokouganim objektivom obuhvatimo planiranu kompoziciju. Tom prilikom, objekti deluju kontrasnije u veličinama. U ovom mom primeru sa mačkama razlika između veličina dve mačke će biti mnogo intenzivnija nego kada bismo se na primer udaljili od scene, i tom prilikom bismo zumirali kompoziciju.

U prvom primeru smo udaljeni na primer, 1 metar od bliže mace, a 2 metra od druge. U drugom primeru koji sam ovde nacrtala, smo udaljeni 2 metra od prve mačke, a 3 metra od druge. Iako su mačke na istom mestu racio se menja, samim tim i odnos njihovih veličina na slici. Njihov odnos je : 2:1, a u drugom slučaju 3:2.

Aspekti ravnoteže

Postoji mnogo faktora koji utiču na ravnotežu slike. Neki od njih su sledeći:

• Objekat iste veličine postavljen udaljen od centra slike izgleda kao da je teži nego kad je blizu centra ili u centru.
  

• Objekat iste veličine ako se nalazi u gornjem delu slike čini se težim nego da je postavljen na donjem delu slike.
  

• Izolovanost čini da predmeti iste veličine deluju veći nego kad je pozadina prebukirana
  

• Neobični predmeti ili položaji predmeta se čine težim od drugih

• Regularne forme si čine težim u poređenju sa nepravilnim

• Elementi na desnoj strani asimetrične slike čine se težim nego da su postavljeni na levoj strani

• Pravci  u kojima se pretpostavlja kretanje figura, linija ili oblika na slici, utiču na balans. Recimo čovek koji je levo u kadru ali je usmeren korakom, pogledom na desno, daje težinu desnoj strani slike i ako je ona recimo, bez sadržaja.

Razumevanje faktora koji utiču na ravnotežu je samo jedan korak u procesu razumevanja kompozicije, koji iskreno, mislim da je beskrajan. Traženje balansa u kadru je kao i postizanje balansa u životu – moguće, dostižno, ali treba puno volje i strpljenja da bi se održao. A ponekad, ako nam omakne, možda stvorimo i remek delo.

Evo primera uticaja odnosa veličina na balans. Od ove dve fotografije, prva je original, a sa druge sam obrisala u Fotošopu nekoliko figura dece kako bih bolje objasnila raspored težina na slici. Fotografisala sam ovo pre nekoliko godina u jednom romskom naselju u Beogradu. Dok sam tražila pravi kadar, razigrana deca su se izmotavala, šetala, premeštala, i na kraju posle nekoliko snimaka, izabrala sam ovaj kao najbolji. Jedan od razloga za to je vizuelni balans.

Kao što se da primetiti, u donjem levom uglu kadra su dva dečaka, a iza njih prema gornjem desnom uglu kompozicije, nalazi se više dece koja su malo udaljenija. Oni su manji na slici, ali pošto ih je više, zauzimaju dovoljno prostora u kadru da mogu da pruže optimalnu vizuelnu ravnotežu. Ta ravnoteža je narušena kada sam “eliminisala” nekoliko dece iz kadra. Na drugoj slici, zbog dominantih dečaka u prvom planu na levoj strani kadra, otklanjanje elemenata sa desne strane rezultiralo je kompoziciju sa težom levom stranom, tako, prosto kao da nije naštimovana lepo, kompozicija”klizi” kao da je nakrivljena slika na zidu na levo.