Tonalitet

Ton

Ton predstavlja konkretnu boju – npr. žuta, zelena, crvena… Meri se stepenom ugla oko ose koji počinje i završava se crvenom, u smeru suprotnom od kazaljke na satu u kome je crvena i 0 i 360 stepeni (žuta je 60, zelena 120 stepeni itd..) Svaki horizontalni krug Mansel je podelio na 5 glavnih boja: crvena, žuta, zelena, plava i ljubičasta sa 5 nijansi između susednih osnovnih nijansi. Svaka od ovih deset nijansi je dalje podeljena na deset nivoa, tako da 100 nijansi imaju celobrojne vrednosti. Dve boje jednake svetline i zasićenosti na suprotnim stranama kruga nijansi su komplementarne boje.

Svetlina

Svetlina (valer) je svojstvo boje ili veličina boje u prostoru, koja je definisana da opiše čovekovu subjektivnu percepciju svetline boje duž ose. Svetlina se meri procentima od crne (0) do bele (100). Na procentu vrednosti 0 nijansa i zasićenost nemaju smisla. Svetlina ili valer varira vertikalno duž iste čistine boje od crne (na dnu) do bele (na vrhu). Neutralna siva se nalazi na vertikalnoj osi između crne i bele. Svetlina boje takođe odgovara amplitudi talasne dužine svetlosti. Valer predstavlja relativnu svetlinu ili tamnoću boje. Ovo je važan alat za fotografe i definiše formu. Kontrast valera izdvaja objekte u prostoru, dok gradacija tonova i kontura sugeriše na masu susedne površine.

Zasićenost / Čistoća / Intezitet

Zasićenost, merena radijalno od centra ose ka spolja, predstavlja “čistoću” boje, pri čemu je manja zasićenost boja sa manje čistoće (čini se bleđom, kao da je pastelna). Na nultom procentu čistoće, zasićenost nema smisla. Intenzitet je svojstvo boje ili veličina u prostoru boje koja je definisana da izrazi subjektivnu percepciju ljudskog oka.

Evo primera komplementarnih boja, odnosno boja sa kontrasnim tonovima. One se nalaze na suprotnim stranama kruga boja – dve boje jednakog valera i zasićenosti. Dakle, svetlina i zasićenost boje su jednakih vrednosti. Ovo znači da je zelena istog nivoa zasićenosti kao i crvena, i da su obe istog intenziteta

Kada tonovi u slici imaju sličnu svetlinu, prostor gubi na dubini jer je kontrast slab. Možemo videti nekoliko primera na slici dole. Slika sasvim levo je crnobela verzija slike pored, na kojoj je model u crvenoj haljini. Na prvoj slici fokus je stavljen na lice modela, jer je ono svojom svetlinom izdvojeno od kontrasne tamne pozadine. Ruke i lice modela se izvajaju jasno od zadnjeg plana koji je jednako oštar, a haljina se skoro vizuelno stapa sa pozadinom. Naredna slika prikazuje drugačiju situaciju iako je to ista fotografija sa istim valerima kojima su dodata još dva svojstva- boja i zasićenost. Na ovoj slici crvena haljina dominira, lice je u tonu sličnom pozadini, a komplementarna zelena boja skoro pa parira intenzitetom crvenoj haljini.

Na poslednjoj fotografiji međutim, lice i telo modela se skoro stapaju sa haljinom, koja je slične nijanse sa pozadinom i u prvi plan dolazi iz pozadine puzavica sa bršljenom. Da zaključimo: poznavanje ove tri vrednosti boje- ton, nijansa i valer mogu biti od velike koristi u fotografiji, naročito ako želimo da istaknemo konkretni objekat i nepravilno baratanje njima može biti zbunjujuće za posmatrača i dovesti do potpuno pogrešne poente slike.

Osim toga, postoji još jedno svojstvo boje u fotografiji koje sam primetila da je različito od recimo, boje naslikane na platnu. Kada su tonovi tamni na platnu, boje su intenzivnije, zasićenije, a kada je slika generalno svetla, kada se upotrebljava dosta belog pigmenta, boje izgledaju isprane, manje intenzivne. Sasvim je suprotno u fotografiji. Konkretno u fotografijama za komercijalnu upotrebu, kao što je na primer fotografija hrane, boje namirnica treba da su intenzivne, zasićene, prosto treba na prvi pogled da budu “ukusne”. Da bi se taj intenzitet postigao, pri fotografisanju je potrebno blago preeksponirati fotografiju, da bi svetlo “prošlo” kroz hranu. Svetlo u fotografiji deluje u korist boja, za razliku od slikanja, jer ubacivanjem više svetlina nego što svetlomer pokazuje, boje dobiju prozračnost, intenzitet i deluju zavodljivo.

Na crno-beloj fotografiji senke i svetline imaju veliku važnost u kreiranju raspoloženja. Slika sa tamnim tonovima strvara tmurnu i turobnu scenu, dok svetla izgleda vedro i optimistično.
U praksi tamne fotografije sa puno senki zahtevaju puno svetla i dugu ekspoziciju, mada i kratka ekspozicija nije loša za postizanje kontrasta. Recimo, pejzažna fotografija ujutro ili kasno popodne, pod sunčanim nebom kreira dramatične senke, a za svetlije fotografije su potrebni oblaci koji difuzuju, umekšavaju svetlo što umanjuje senke. Magla i kiša su dobri uslovi za fotografije sa svetlim tonovima upravo zbog nedostatka senki. Što se tiče kontrasta na slici, on usmerava pogled posmatrača, nalazi se tamo gde nema postepenog prelaza sivih nijansi iz senki u svetline. Karakteristika pozadina je da nemaju snažne kontraste, bilo zbog vazdušne perspektive, bilo zbog oštrine ili prosto je režirana manje kontrasna pozadina. Stoga, portreti, oči, ili bore na licu, imaju najveći međusobni kontrast i skreću našu pažnju. Kontrasti treba da se koriste pažljivo, i to samo onda kada nam ukazuju na centar interesovanja. U suprotnom, kada ima kontrasta na pretek, mi ne možemo da se fokusiramo na jedan ili nekoliko objekata i da odredimo centar interesovanja i prikaz i tumačenje može da bude vrlo zbunjujuć.

Tamne boje fotografiji donose kontemplativno ili tužno i depresivno osećanje, tako da korišćenje tamnih tonova može biti sredstvo za postizanje ovih tipova scena i koncepta. Svetla fotografija može prenositi bezbrižna osećanja zadovoljstva i sreće. Budući da fotografija nije samo jednostavni prikaz realnosti, ona može da prenese nevidljive elemente kao što su emocije. U tome nam boje i tonovi vrlo pomažu. Pošto tamne boje i tonovi odišu pesimizmom, usamljenošću i tugom, a svetli optimizmom, srećom, zadovoljstvom, i nije iznenađujuće što se većina reklamnih fotografija koristi izrazito svetlim tonovima. To su podsvesni trikovi koji podstiču gledaoca da poželi proizvod.