Momenti koji mi se vraćaju
Coney Island je mesto koje mi je ostalo u mislima i dugo, dugo nakon što sam se vratila kući. Možda je to zbog tih jarkih boja ili zbog osećaja da sam na samo okean daleko od kuće.
Nabacane misli
- New York Vertical
- Hello Dillie!
- Guvernerovo ostrvo
- Beg od grada
New York Vertical
Jedno neverovatno, za mene lično, remek delo koje je ostvario forograf Horst Hamann. Prvi put sam ugledala knjigu New York Vertical u Gugenhajm muzeju. Onog momenta kad sam je uzela u ruke, znala sam da ću videti nešto neobično. I zaista, knjiga je osmišljena kao vertikalni format njujorških pejzaža. Sadrži i citate istaknutih njujorčana. Isprva nisam baš mogla da zamislim da izrazito vertikalni pejzaž može tako dobro da bude komponovan.
horsthamann.comHello Dillie!
To je jedna predstava u malom teatru u 59. ulici na Menhetnu. Isprva neistaknut ulaz, običan kafić, pa penjanje stepenicama na sprat. Nisam očekivala ništa posebno. Na spratu kafe sala sa okruglim stočićima i malena scena. I onda.. bum! Fenomenalna predstava sa sredovečnom ženom koja tragikomično priča o svom životu. Sa osmehom i suzama sam izašla i još uvek ne mogu da je zaboravim. Glumica je Dillie Keane, a za klavirom je pratio Michael Roulston.
59e59 teatarGuvernerovo ostrvo
Ovo mesto je kroz istoriju bio nekakav vojni štab. Meni je ostalo u sećanju kao savršen rezort nadomak Menhetna. Ipak, malo se oseti sablasna atmosfera. Toliko je opuštajuće bilo šetanje po parku i ljuljanje na ležaljkama od konopca, da zamalo nismo zakasnili na poslednji trajekt koji nas vodio nazad na to potpuno drugačije užurbano ostrvo Menhetn.
govisland.comBeg od grada
Anable Basin Sailing Bar & Grill je jedan od mojih najvećih utisaka u Njujorku. Nisam sigurna da li je to zbog porodične i prijateljske atmosfere neposredno pored reke sa prelepim pogledom na tu "urbanu džunglu", ili deep house muzike koju Miro pušta, ili vlasnika Amele i Vese, ali jednostavno odiše pozitivnom opuštajućom energijom.
Anable Basin Sailing Bar & GrillČetvrti juli
Anable Basin Bar and Grill organizuje svake godine proslavu za Četvrti juli i ljudi se super provedu. Prelep pogled na vatromet je jedan od razloga zbog kojeg se ljudi vraćaju svake godine, ali muzika, hrana i piće upotpune ugođaj.
Tog dana 2016. godine, oblaci su pretili od jutra i konačno je kiša počela da pada uveče.
Ipak, ljudi su se okupili da vide šou na nebu.
Oko ponoći većina ljudi se razišla zbog vremena. Nas nekolicina je ostala jer Miro nije stajao da mućka koktele.
Tako se odvila fenomenalna kišna žurka - potpuno spontano. Bili smo mladi i srećni (mada smo još uvek). Sećam se nekih detalja.
Sećam se da smo igrali celu noć kao da sutra neće biti više muzike.
Nakon što smo se išunjale tiho sa osmehom ujutro kad smo krenule kući (drugarica i ja),
načeta pica je ostala nepojedena na stolu.
